Dana 07.04.2023. godine, u okviru Regionalnog sajma SPREG u Valjevu, održan je i Sajam zapošljavanja u organizaciji NZS Valjevo, na kome je pored uobičajenih sajamskih aktivnosti, susreta poslodavaca, renomiranih kompanija iz našeg regiona i tražioca posla, održano predavanje prof dr Duška Ranisavljevića sa Univerziteta Singidunum Fakulteta zdravstvenih i poslovnih studija u Valjevu, na temu: „ Kvalitetan proces regrutacije i selekcije, izazovi za tražioce posla, poslodavce i obrazovni sistem“.
Predavanju su prisustvovali, kako tražioci posla, predstavnici kompanija potencijalnih poslodavaca, tako i zainteresovani studenti i maturanti srednjih škola. Tema regrutacije i selekcije sve više dobija na značaju naročito u okolnostima kada se na tržištu rada u našem regionu pojavljuju novi poslodavci a postojeći proširuju svoje kapacitete i potrebuju sve više radnika.
Osnovni cilj predavanja je da ukaže poslodavcima na važnost sprovođenja kvalitetnog procesa regrutacije i selekcije i na najčešće greške koje poslodavci prave u ovim procesima. Tržište rada je doživelo značajne promene što dovodi do potrebe da kompanije-poslodavci promene pristup ovom tržištu i da ozbiljno obrate pažnju na svoj imidž (brend) koji tražioci posla percepiraju. Koliko je ova tema važna za kompanije sa finansijskog aspekta govori i teza da je neuspešan proces selekcije trošak za poslodavce a uspešan proces investicija.
Procesi selekcije ne smeju biti stihijski procesi, već pažljivo i temeljno pripremljene i sprovedene aktivnosti, kako bi ishod selekcije bio uspešan i za kandidate i za poslodavce. Poslodavci moraju odvojiti dovoljno vremena za proces selekcije, treba da uoče relevantne različitosti kandidata, da selekciji pristupe bez predrasuda, da izbegnu uticaj fenomena „prvog utiska“, itd. Ambijent razgovora i testiranja za posao treba da je adekvatan, prijatan i efektan i za tražioce posla i za poslodavce.
Ovo su samo neke od preporuka koje su se na predavanju mogle čuti. Uspečan proces selekcije podrazumeva da se primaju oni kandidati čije reference i kompentencije nisu ni previše iznad ni ispod zahtevanih, jer to može generisati nezadovoljstvo i zaposlenog ali i poslodavca.
Posebna sugestija se daje poslodavcima u delu opisa posla. Važno je kanidate detaljno uputiti u sve aspekte pozicije za koju se konkuriše, s tim što se u praksi akcentuje formalni opis pozicije i zahtevane reference i kompentencije, ali znatno manje aspekti posla koji su otežavajući faktor u radu. HR menadžeri u razgovoru za posao moraju biti otvoreni jer time poslodavac pokazuje ozbiljnost i otvorenost i može izbeći da ishod selekcije bude nepovoljan za obe strane.
Tražioci posla imaju niz zamerki poslodavcima za procese selekcije. Najpoznatiji portal za zapošljavanje Poslovi Infostud sproveo je istraživanje u 2022. godini, po kome je 88% od 22.339 ispitanika dalo izuzetno lošu ocenu procesu regrutacije i selekcije srpskih kompanija i to konkretno, u delu povratne informacije sa konkursa. Ispitanici tvrde da ne dobijaju u viskom procentu adekvatne odgovore sa konkursa. To je jasan signal poslodavcima, da ove procese moraju značajno unaprediti, jer su ljudski resursi najvažniji resursi, a i imidž same komapnije se na taj način ili gradi ili ruši.
Kada je reč o odnosu obrazovnog sistema i poslodavaca (privrede), profesor Ranisavljević smatra da u praksi nivo saradnje nije na adekvatnom nivou i da postoji veliki prostor za unapređenje. Privereda generalno „zamera“ obrazovnom sistemu nedovoljnu produkciju kvalitetnih kadrova, a obrazovni sistem „zamera“ privredi odsustvo mogućnosti za obavljanje efikasne stručne prakse za sve nivoe obrazovanja. Naravno, ima i pozitivnih primera saradnje, ali u većini slučajeva, obrazovne institucije kada se obrate kompanijama, ne dobijaju adekvatnu podršku. Privreda ili bolje rečeno budući poslodavci, studijske prakse doživljavaju kao trošak, kao aktivnost koja na izvestan način remeti redovne procese, oduzima vreme, što navodi na zaključak da mnogi poslodavci nemaju dovoljno sluha za mlade u procesu obrazovanja, ali istovremeno imaju zamerke na njihove veštine za praktičan rad, po završetku obrazovnog ciklusa. Tu vidimo problem i potrebu za konkretnim merama.
Činjenica je i da obrazovne institucije na svim nivoima, moraju efikasnije prilagođavati svoje obrazovne programe potrebama tržišta. Prošlo je vreme kada su fakulteti mogli imati nepromenjene smerove, predmete i silabuse godinama pa i decenijama. Obrazovne institucije moraju biti fleksibilne. S tim u vezi Fakultet zdravstvenih i poslovnih studija Univerziteta Singidunum u Valjevu, pored postojećih akreditovanih smerova na poslovnim studijama prilagođenih potrebama privrede i tržišta rada, u prosecu akreditacije ima i smer – Savremena psihologija, koji se prema istraživanjima pokazao kao veoma poželjan, i koji svoju primenu pronalazi na tržištu rada, između ostalog i u prethodno opisanim procesima regrutacije i selekcije i poslovima upravljanja ljudskim resursima.
Pored navedenog, prepoznata je potreba da se predstavnici realnog sektora više uključe u rad obrazovnih institucija u delu vežbi i stručnih predavanja za šta su stvoreni regulatorni okviri. Potrebna je sistemska podrška, da se vrata privrede „otvore“ za obrazovne institucije, da obrazovne institucije dobiju tzv. „feedback“ ili povratnu informaciju, šta nije dovoljno dobro, šta i kako unaprediti u obrazovnim profilima. Moramo raditi zajedno.
Predlog koji je profesor Ranisavljević izneo je da se programi Nacionalne službe za zapošljavanje prošire za programe koji će predstavljati plaćenu studijsku praksu za vreme obrazovnog ciklusa kandidata. Pošto je ovde konkretno reč o akademskom nivou obrazovanja, to znači da studenti završnih godina, mogu odlaziti u izabrane kompanije na plaćenu studijsku praksu, koje će zajedno sa obrazovnim institucijama, u programu „kontrolisane“ prakse steći konkretne osnove za praktična znanja i veštine, a ceo proces bi prema ovom predlogu, nadzirala NZS. Dakle, zajedno bi evaluirali ishode, čime bi na jasan način i dobili konkretne rangove pojedinih obrazovnih profila.
Takav proces bi trebalo sistemski definisati, poslodavci bi videli jasne benefite, ali i mladi, budući tražioci posla i obrazovne institucije takođe. Postojeće mere NZS su svakako dobre, a ovaj predlog bi mogao da se uvrsi u akcioni plan NZS za naredne tri godine. Dugoročan cilj je da sistem visokog obrazovanja produkuje kvalitetne kadrove, da mladi i privreda vide konkretne benefite i perspektivu, a to je ozbiljan cilj i izazov za sve učesnike u periodu koji je pred nama.
Prof. dr Duško Ranisavljević
