Izraz „majka svih nauka“ često se koristi za označavanje fundamentalne naučne discipline koja postavlja temelje za sve ostale naučne oblasti. Fizičari kažu fizika, matematičari matematika, a filozofi filozofija. Fizika je proučavanje prirodnog sveta i osnovnih zakona koji njime upravljaju, što pruža osnovu za razumevanje i opisivanje fizičkih svojstava materije i energije. Matematika, koja se često naziva „jezikom nauke“, univerzalni je okvir za opisivanje i predviđanje prirodnih pojava, koji leži u osnovi mnogih naučnih disciplina. A filozofija se bavi ljudskim stanjem, voljom i razvitkom milenijumima unazad.
Ovo je krajnje subjektivno pitanje, ono koje nema definitivan odgovor, jer ni sami naučnici ne mogu oko njega da se slože. Samim tim, sasvim je u redu postaviti pitanje: da li bi majka svih nauka mogla biti psihologija? Naravno, ne na način na koji bi naučnici to potvrdili, već na neki apstraktan i društven način, onaj koji ne može da se primeni u razvitku ostalih nauka, ali indirektno potvrđuje da bez psihologije nema ljudskog sveta.
Psihologija se može voditi kao majka svih nauka zbog njene uloge u razumevanju ljudskog ponašanja, spoznavanja i emocija, što značajno utiče na sve druge oblasti. Kao disciplina koja se bavi zamršenošću uma i načinom na koji informiše akcije, psihologija pruža uvide koji su kritični za društvene nauke, kao što su sociologija i antropologija, koje ispituju ljudske interakcije, društvene strukture i koncept kulture. Pored toga, psihologija se ukršta sa zdravstvenim naukama kako bi informisala o medicinskoj praksi i lečenju mentalnog zdravlja, dok njeni principi podupiru ekonomske modele koji istražuju ponašanje potrošača i donošenje odluka. Čak i u prirodnim naukama, razumevanje kognitivnih procesa može poboljšati istraživačke metodologije i interpretaciju podataka.
Dakle, može se pretpostaviti da psihologija obuhvata suštinu razumevanja ne samo individualnog ponašanja, već i šire društvene dinamike koja utiče na ljudsko iskustvo, čineći ga kandidatom za titulu majke svih nauka. Psihologija se koristi u marketingu, na primer da natera ljude da plate veće cene nego njihove komšije u bogatijim državama, može kreirati nešto što se zove ,,roze’’ ili ,,dugina’’ taksa, koncept koji kategoriše potrošače i korišćenjem estetike uspeva da im proda nešto za mnogo više para nego drugim demografijama. Psihologija je ta koja je bitna u izgradnji javnog prostora, te ona diktira arhitekturu, teoriju bojama i urbanistički dizajn. Od psihologije ne možemo pobeći ni kada gledamo reklame, niti kada naručujemo hranu u restoranu. Bez psihologije ne uspevamo da izgradimo interpersonalne odnose, niti vlast, niti obrazovni sistem.
Istina je, psihologija možda nije majka svih nauka, ali ipak i pored toga uspeva da bude toliko krucijalna da nijedan aspekat ljudskog života ne funkcioniše bez nje. Svet je zaista pun adovaka, računovođa ili policajaca, ali ono čega nikada nije dosta to je psihologa, pesnika i umetnika. Ljudski duh uspeva da nastavlja dalje samo uz brižnost onih koji su se čovekovom unutrašnjem svetu istinski posvetili. Tako da, matematika, fizika, biologija ili druge prirodne nauke mogu biti odabiri velikih naučnika, ali psihologija i dalje upravlja svetom tiho i stabilno.
Adriana Radovanović
