Slični a različiti
Poznato je da su studenti Fakulteta zdravstvenih i poslovnih studija oduvek dolazili iz raznih krajeva Srbije u Valjevo da studiraju, ali sigurno je da iz godine u godinu studenti dolaze iz sve daljih mesta, neki iz drugih država ili pak sa drugih kontinenata.
Od 2024. godine sa ponosom pružamo obrazovnu oazu studentima iz zapadne Evrope, Afrike i Azije.
Nigerija, nacija zapanjujućih kontrasta i izvanredne raznolikosti, živopisna je tapiserija satkana od preko 250 etničkih grupa, tj. plemena, od kojih svaka doprinosi svojom jedinstvenom kulturnom, jezičkom i istorijskom suštinom kolektivnom identitetu zapadnoafričkog regiona. Naš fakultet je imao sreće da u školskoj 2024/2025 pruži mesto nekolicini studenata iz Nigerije, ali jedina strana studentkinja master studija dolazi baš iz ove zemlje.
Sali Tajin dolazi iz jugoistočnog predela ove divne zemlje, ali kaže da je veliki deo svog života provela u putu, kako unutar svoje države, tako i po svetu. Školovala se u Abudži, ali je prvu rundu osnovnih studija pauzirala nakon što je upoznala svog sadašnjeg muža, zbog čega joj je danas puno ime Sali Tajin Sulejman.
Školovala sam se u nekoliko gradova i nekoliko država. Krenula sam na fakultet sa 19. godina, ali sam se ubrzo udala, zatrudnela i zaustavila studije. Tek sam ih kasnije nastavila. Imam dve ćerke: Fatimu i Kristin. Katoličke vere sam, dok mi je muž musliman. Ovo je dovelo do velike raznolikosti u mojoj porodici, mislim da su moje ćerke navikle na takav način života. Doduše, volela bih da njihove porodice ne budu na bilo koji način rascepane.
Sa sobom nosi dve diplome osnovnih studija, jedna iz javnog zdravlja, a druga iz kriminologije. Nakon studija provela je dugi niz godina radeći u svojoj struci unutar nigerijskog zdravstvenog sistema. Odluka da dođe u Srbiju na master studije je došla nakon što je čula hvale o balkanskom regionu, ali i o gostoprimstvu o kom je saznala preko drugih nigerijaca.
Mislim da nisam doživela nikakav kulturološki šok kada sam došla u Srbiju zbog toga koliko su ljudi samo fini. Mentalitet je po tome sličan našem, pa mi valjda zbog toga nekada ne nedostaje dom. Svi svima pomažu, svi su nasmejani, ali i iskreni ako nisu zadovoljni. Ovo je stvarno prelepo i mirno mesto. Još su svi Srbi tako lepi ljudi, to govorim od dolaska. Putovala sam u Francusku, u Kinu… Ali nisam videla nigde lepe ljude kao na Balkanu. Topli su i ljubazni prema nama, a to ih čini još lepšim fizički.
Naravno, i pored svih reči hvale, Sali i dalje pokušava da se navikne na određene razlike. Morala je svoju dnevnu rutinu u potpunosti da prilagodi onome što joj je dostupno u Srbiji, a to podrazumeva drugačiju dijetu, brigu o higijeni i slično. Kada se priseti toga, shvati koliko daleko je od kuće.
Mislim da mi definitivno najviše nedostaje hrana iz Nigerije; npr. džolof pirinač. Srbija ima raznoliku hranu i proizvode, ali mislim da je fokus više na Azijskoj hrani nego Afričkoj. To su proizvodi koje mogu da nađem, ali oni se ne poklapaju sa našom ishranom. Čula sam od kolege na fakultetu da u Nišu postoji afrička prodavnica, tražila sam mu da mi uzme pirinač tamo, jer i dalje ne mogu da skuvam svoju omiljenu hranu. Nažalost, nije mi ga uzeo, tako da će moji novi prijatelji iz Srbije čekati još neko vreme kako bih mogla da im napravim najbolje jelo iz zapadnog dela Afrike.
Ljubazno tvrdi da su proizvodi u Srbiji čudni, pa da joj je briga o ličnoj higijeni nešto šta je takođe morala da modifikuju. Navodi da su zapadnoafrički higijenski proizvodi dosta prirodniji, organskiji i zdraviji. Briga o kosi i koži je znatno lakša i brža tamo, dok je u Srbiji zbog hladnog vremena i bespotrebnih hemikalija teže naći nešto što će telo usrećiti.
Mislim da se ovde ne koristite iste stvari kao što mi koristimo. Naše stvari su prirodnije, više se mackamo i brinemo tim stvarima. Mislila sam da je to sličan pristup u svim državama. Ljudi ovde bolje izgledaju, ali kod kuće bolje brinu i o stvarima koje se ne vide. Srećom, ovde nema mnogo ljudi moje rase, pa je standard za lepotu pristupačniji sa drugačijim proizvodima. Najteže je naći nekoga da nam isplete kikice, ali posle tri meseca smo kolege i ja uspeli da se snađemo.
Sa ponosom u očima priča o svojim pokojnim roditeljima, ćerkama i mužu. Kaže da joj je bitno da više puta dnevno ponovi koliko je zahvalna na svom životu i prilikama, jer je svesna privilegije koja dolazi sa tim. Želja joj je da proba sve u životu, ali da se uvek seti i da vrati onima kojima je pomoć potrebnija. Gaji veliku ljubav prema Nigeriji, njenim raznolikim grupama ljudi i raduje se doprinosu koji će pružiti svom društvu kada bude imala i diplomu master studija.
Teško je ostaviti porodicu, pogotovo ćerke, ali sam svesna da je ovo deo života i da se ovakva iskustva ne dešavaju svaki dan, niti svakome. Ponosna sam što mogu da putujem i da se obrazujem, pa to želim i svojoj deci. Ne želim da mene porodica sputava, ali ni njih. Srećom dovoljno su stare da ovako nešto može samo inspirativno da im bude. Zato je i meni toliko lepo iskustvo, jer im dajem primer svaki dan. Iako je čudno reći, mislim da mi niko ne nedostaje previše, jer se sa svima čujem svakog dana. Hvala Bogu na internetu, eto toliko ću reći.
Adriana Radovanović
