Smešten u srcu južne Afrike, Zimbabve je zemlja puna lepote i bogatog kulturnog nasleđa. Od veličanstvenih Viktorijinih vodopada, lokalno poznatih kao Mosi-oa-Tunya (Dim koji grmi), do drevnih ruševina Velikog Zimbabvea, zemlja je izgrađena naprirodnim i istorijskim čudima. Živahna kultura Zimbabvea duboko je ukorenjena u tradicijama njegovih različitih etničkih grupa, uključujući Šona, Ndebele i Tongu, od kojih svaka doprinosi jedinstvenoj tradiciji muzike, plesa, umetnosti i pripovedanja. Toplina i otpornost njegovih ljudi, zajedno sa zadivljujućim pejzažima zemlje, čine Zimbabve zadivljujućom državom.
Upravo takva jedna osoba učinila je hodnike i učionice Fakulteta zdravstvenih i poslovnih nauka bogatijim. Tapiva Mugandani je zvanično najstariji strani student, koji se sa 43 godine pridružio osnovnim studijama.
S obzirom na moje godine, imam dosta životnog i akademskog iskustva. Više od 10 godina bio sam profesor veronauke i istorije. Navikao sam da radim sa mladim ljudima, cilj mi je bio da budem najbolji profesor kog su imali. Jako mi je stalo do mojih disciplina i velika mi je čast da sam bio deo obrazovnih ustanova kojih sam bio.
Osnovne studije završio je na Masvingo Univerzitetu u Zimbabveu, a zatim je postigao i magistar iz razvojnih studija. Tapiva se bavi svojim obrazovanjem još od 2003. godine, što je više od 20 godina. Koliko god Zimbabve bila divna država, Tapiva skreće pažnju na tegobe koje su ga susretale.
Afrika je marginalizovana, tako da imamo mnogo manje prilika i gore uslove nego drugi delovi sveta. Moja najveća želja bi bila da nije tako i da nisam morao toliko da navigiram šta je ispravno ili šta je najisplativije. I to nije tako samo u Zimbabveu, deo svog života sam proveo i u Lesotu, ali nisam imao ništa više prilika. Da bih započeo biznis trebalo bi previše novca, a da ostanem profesor jednostavno nije više bilo profitabilno, niti je imalo smisla. Verujem da mogu da ponudim više od toga koliko sam bio plaćen i da zaslužujem bolji tretman, zato sam i otišao dalje – da nađem mesto za sebe u ovom svetu.
Iako je posvetio svoj život obrazovanju kako sebe, a tako i drugih, Tapiva je uvek sanjao o nečemu većem. Uz pomoć svojih roditelja, Vinet i Slivestera, dolazi na ideju da se oproba u medicini, tj. u sestrinstvu, zbog velike potražnje u južnoafričkim državama.
Moja divna majka je predložila da se oprobam u novom polju. Sestrinstvo mi nije previše strano, ali ideja da se obrazujem još 4 godine mi se činila suludom. Imam godina koliko imam, sa sobom nosim 3 diplome, a ipak moram da nastavim da se unapređujem i usavršavam. Nije najprijatnije promeniti profesiju u ovim godinama, ali sam blagosloven ljubavlju i podrškom svoje porodice. Roditelji su mi sponzori za ovaj poduhvat, oni su me bodrili da pređem u Evropu na kratko i verujem da ne bih bio ovde sada da nije bilo njih, pogotovo moje majke.
Tapiva kaže da je zajednica jako bitan pojam u njegovom okruženju, da su ljudi jako lojalni i da svako svakome pomaže. Samim tim, u nekoliko navrata je, uz pomoć drugih, probao da ode negde preko. Kaže da je imao priliku i za Tursku, ali i istočnije države, ali da misli da mu je suđeno da završi baš u Valjevu, Srbiji.
Ovo je apsolutno jedna od najboljih obrazovnih ustanova kojih sam bio deo i to mi donosi veliku čast. Ne mogu da poredim baš ovaj fakultet sa onim koje sam ranije pohađao, jer to ne bi bilo fer. Moja država nema predispozicija koje može imati evropska država, ali smo uspeli da izgradimo nešto veličanstveno čak i pored svih tegoba koje su nam naneli istorijski. Bio sam profesor istorije, znao sam za srpsku istoriju, mislim da sam zbog toga i osetio neku povezanost sa ovom državom.
Singidunum u Valjevu je mesto koje tek otvara vrata stranim studentima, ali mislim da za sada to rade izvanredno. Koliko god promene bile teške – osećam se da nam svi pružaju podršku i razumevanje koje nam je potrebno. Profesori imaju neverovatnu količinu znanja koje vešto prenose, ali čak i kolektiv koji nam ne predaje pruža toliko pomoći, da nisam doživeo kulturološki šok kakav sam očekivao. Osećam se mnogo bogatije za iskustvo, verujem da je ovo sve bio deo nekog plana univerzuma.
Adriana Radovanović
