Povezanost virtuelnog i mentalnog prostora bila je tema ovogodišnje konferencije MREŽA 2017, održane u petak, 7. aprila, na Fakultetu zdravstvenih, pravnih i poslovnih studija Univerziteta Singidunum.

DSC_4965

Obzirom da se 7. april u svetu obeležava kao Dan zdravlja, a ove godine je posvećen depresiji, MREŽA je kao tradicionalno informatička konferencija za temu imala uticaj informacionih tehnologija na zdravlje ljudi, tj. bolje razumevanje međusobnog uticaja virtuelnog i mentalnog prostora.

DSC_4980

Pozdravnu reč i uvodno izlaganje je održao dr Marko Marković, docent našeg Fakulteta, koji je predavanjem Budućnost danas predstavio neke od najvažnijih trendova u informacionim tehnologijama i njihov uticaj na život, ponašanje i rad ljudi u budućnosti. On je govorio o aktuelnom Internetu stvari (Internet of things) i predstavio mogućnosti njegove uporebe u raznim oblastima: industriji, poljoprivredi, saobraćaju, proizvodnji i medicini.

„Internet stvari predstavlja IV industrijsku revoluciju koja u ovom trenutku doživljava veliki zamah, a očekuje se da će do 2020. godine pomoću Interneta stvari biti povezano oko 30 milijardi uređaja. Zanimljivo je da u ovom trenutku mi ne znamo kako će veliki broj tih uređaja uopšte izgledati. To samo pokazuje koliki potencijal ovo tržište ima“ – rekao je Marković.

 DSC_4981

O vezi između kreativnosti i depresije govorila je dr Milica Đurić-Jovičić, direktor Inovacionog centra Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. U okviru ovog Centra razvijaju studiju gde korišćenjem senzora izučavaju uticaj depresije na ponašanje i pokrete obolelih osoba. Milica je predstavila zanimljive primere iz istorije i zapise o ljudima koji su patili od depresije, a ostavili su veliki trag u umetnosti, nauci, muzici.

„Istraživanja su pokazala da su kreativci skloni depresiji. Normalno je da ljudi koji mnogo razmišljaju, traže smisao, povezuju detalje svega sto osećaju, i da toliko razmisljanje navodi na preispitivanje svega i dovodi do raznih emocija, bilo da su one pozitivne ili negativne“ – navodi ona.

 DSC_4994

Da li računari mogu da razumeju emocije i njima upravljaju? tema je o kojoj je govorio dr Marko Tanasković, docent Univerziteta Singidunum u Beogradu. Marko je slušaocima približio način funkcionisanja pametnih uređaja, senzore i automatsko upravljanje, kao i trendove kojima se bave kompanije poput primene računara, tehnologija mašinskog učenja, nauke o podacima i biomedicine.  On je govorio o sistemu mašinskog učenja za prepoznavanje emocija koji koristi prepoznavanje zvuka i izraza lica, i može da utiče na promenu emocija. Na ovaj način je razvijena platforma pametno ogledalo koje u sebi poseduje kameru i u stanju je da prepozna emociju, nakon čega emituje audio-vizuelni materijal kojim pokušava da tu emociju promeni.

DSC_5000

„Koristimo mašinsko učenje kao virtuelni senzor, merimo emocionalno stanje ljudi, kao aktuatore koristimo neke audio-vizuelne materijale, a onda korišenjem mašinskog učenja dolazimo do kontrolnog algoritma kojim pokušavamo da ljudima popravimo raspoloženje. Ovo može da se koristi i kao baza naučnicima o razumevanju stanja i raspoloženja ljudi tokom određenog doba dana.  Odgovor da li možemo da upravljamo emocijama još uvek ne mogu da vam kažem, ali dajemo sve od sebe da istraživanje bude uspešno. Ja verujem sada da je to zaista moguće“ – zaključuje Tanasković.

 DSC_5006

Dekan Fakulteta, dr Branka Stamatović Gajić govorila je o Novom licu depresije. Profesorka Stamatović Gajić predstavila je kampanju Svetske zdravstvene organizacije, a onda govorila o nekim savremenim konceptima depresije, o evolutivnom pristupu, koji depresivnost vidi kao adaptaciju, o odnosu između tuge i depresije, kao i o fejsbuk depresiji, odakle potiče i kako se objašnjava. Ona navodi i da je depresija bolest modernosti, a ne moderna bolest.

DSC_5025

„Depresija je jedan opšte-ljudski fenomen prisutan od kada postoji čovek, lice depresije možda nije novo, ali novi pristupi i nove tehnologije, nude nova razmišljanja, nove načine razumevanja i nove mogućnosti tretmana i to je nešto što je u ovom kontekstu najvažnije“ –  navodi profesorka Stamatović Gajić.

DSC_5030

Drugi deo konferencije obeležile su prezentacije studenata našeg Fakulteta, koji su ovu temu prikazali iz dva ugla.

Student IV godine poslovne informatike Nikola Nikolić dao je prikaz savremenih IT rešenja za lečenje depresije, predstavivši brojne uređaje, rešenja, aplikacije i video igre koje mogu pomoći u lečenju.

DSC_5034

Studentkinje I godine sestrinstva Bogdana Mihajlović i Marijana Grujić izložile su rezultate svog istraživanja Da li su srednjoškolci dvostruko ugroženi? sprovedenog među srednjoškolcima i pokušale da povežu ponašanje i navike mladih kada je upotreba interneta u pitanju, sa mogućim uticajem na nastanak depresivnih stanja. Njihovi rezultati pokazali su da iako mladi u nekim slučajevima provode dosta vremena na internetu i desi se da „odlutaju“, njihovo ponašanje se ne može okarakterisati kao depresivno.

DSC_5041

Učesnici konferencije su mogli da isprobaju neke od uređaja koji koriste virtuelnu realnost – autić koji na sebi ima kameru, koja preko aplikacije na mobilnom telefonu snima okruženje i daje virtuelnu realnost, a koja se pokretima glave može pomerati, prilikom čega se nalazite u perspektivi tog automobila.

DSC_5007

Još jednom se zahvaljujemo na učešću brojnim slušaocima, naročito učenicima i nastavnicima valjevskih srednjih škola, studentima volonterima, predstavnicima javnih i privatnih kompanija, kao i predstavnicima udruženja i ostalim gostima.

DSC_5010

Fotografije sa Konferencije MREŽA 2017 možete pogledati u Galeriji sajta, kao i na Fejsbuk stranici fakulteta.

DSC_4953

DSC_4983