Vođeni željom da u okviru projekta „Alumni“ podelimo sa čitaocima iskustva naših, bivših studenata tokom studiranja, kao i nakon diplomiranja, predstavljamo Vam Iliju Resimića, studenta iz generacije 2008./2009. Ilija trenutno radi kao fotograf na kruzeru agencije „Princess Cruises“. Nadamo se da ćete uživati koliko u životnoj priči, toliko i u prelepim Ilijinim fotografijama.
Za početak, recite nam zašto ste se opredelili da upišete „Poslovni fakultet Valjevo“?
Odluku da studije upišem na ,,PF Valjevo“ sam doneo jako lako i bez puno razmišljanja, a tome je doprinela veoma dobra prezentacija fakulteta u srednjoj Tehničkoj školi u Bajinoj Bašti, gde sam u tom periodu privodio kraju četvrtu godinu srednje Turističke škole. Takođe i činjenica da je upravo ,,PF Valjevo“ bio izbor nekoliko kolega iz odeljenja. Generalna mišljenja u zemlji, koja često donose prednost državnim fakultetima, u tom trenutku su zvučala previše konzervativno i smatrao sam da privatni fakulteti zapravo predstavljaju trend u svetu, trend koji vrlo brzo može biti zastupljen i kod nas.
Koji studijski program je bio Vaš izbor i zbog čega?
Opredelio sam se za smer Turizam i hotelijerstvo
– ta odluka se može smatrati logičnom s obrizom da dolazim iz Mokre Gore, mesta koje je baš u tom periodu predstavljalo sinonim za razvoj turizma, te se i moj izbor nametnuo kao veoma logičan i perspektivan. Takođe, putovanja su me oduvek inspirisala, i jednostavno, bavljenje turizmom je išlo u korak sa takvim interesovanjima.
Džuno, Aljaska, „Golden Princess“ kruzer
Šta je na Vas ostavilo najjači utisak tokom studiranja?
Odnos profesora i asistenata prema studentima je veoma prijateljski, smatram da je to bitno jer takav odnos je veoma plodonosan, motiviše studente da prisustvju predavanjima, budi kreativnost, volju, i kontinuitet kod studenata. Rad u manjim grupama garantuje neophodnu pažnju i posvećenost na relaciji student – profesor.
Da li ste imali neke zamerke?
Ne bih to nazavao zamerkama, jer iz iskustva znam da fakultet konstantno radi na motivaciji i animaciji studenata. Ali sportske radionice u okviru fakulteta kao i organizovanje turnira i takmičenja sa drugim fakultetima (filijalama Singidunuma, ili bilo kog drugog fakulteta), uvek mogu biti dobar način da se studiranje učini zanimljivijim. Takođe sistem organizivanja praktične nastave (ukoliko je ostao isti) bi trebalo unaprediti.
Izlazak sunca u Veneciji
Da li ste učestvovali u vannastavnim aktivnostima i, ako jeste, možete li podeliti Vaše utiske o njima?
Smatram da je učestvovanje u vannastavnim aktivnostima od velikog značaja kako u pogledu motivacije i animacije studenata, tako i na profesionalnom planu. Tako da sam se trudio da iskoristim svaku priliku da učestvujem u jednoj takvoj delatnosti. Trka preživljavanja u Krupnju, Sajam avanturističkog turizma u Valjevu, Škola o održivom razvoju turizma u Gostoljublju… samo su neke od mnoštva aktivnosti kojih je bilo veoma mnogo u toku četvorogodišnjih studija, i za neke od tih aktivnosti me vežu neke od najlepših uspomena iz perioda studiranja.
Koje ste godine diplomirali?
27.12.2012.
Monte Karlo, „Emerald Princess“ kruzer
Kako je tekla Vaša potraga za poslom? Da li ste radili na nekom drugom radnom mestu pre ovog?
Rad na kruzeru se u potpunosti uklapao u moju viziju savršenog posla i to su bila prva vrata na koja sam pokucao. Obratio sam se agenciji „Safe Cruise“ i zakazao prvi intervju. CV koji sam poslao je bio ispisan skromnim iskustvima koje sam sticao upravo u vannastavnim aktivnostima na fakultetu i naravno, glavni adut je bilo tek stečeno zvanje diplomiranog ekonomiste menadžera u turizmu. Medjutim, po standardima kompanije, iskustvo igra ključnu ulogu, te su se i u skladu sa tim, moje ambicije o radu na recepciji završile. Po sistemu ,,daj šta daš“ pristao sam da se okušam kao Buffet Steward Assistant.Od te pozicije su me delila dva intervjua (prelimenarni i finalni) i u tom čekanju na sledeći, preliminarni intervju, počeo sam da radim kao konobar u planinskom domu ,,Mladost“ , koji je deo skijaškog centra ,,Iver“ u Mokroj Gori. Tu opciju sam izabrao kako bih unapredio skromne konobarske veštine. Već nakon par dana otvorila se upražnjena pozicija upravnika planinskog doma, a tada je baš diploma zapravo i bila glavni razlog zbog kojeg je profesor Emir Kusturica odlučio da mi ukaže poverenje i omogući tu privilegiju da svoja prva profesionalna iskustva budu baš ona- u struci. Iz logičnih razloga, prelimenarni intervju za rad na brodu sam odložio. Nakon odrađene sezone planinski dom je zatvoren, a ja sam počeo da radim na recepciji hotela „Mećavnik“. A tada se i želja za odlaskom za kruzer probudila, iznenada sam odlučio da ovoga puta apliciram za posao fotografa, prateći ljubav i strast ka fotografiji. Nakon slabih prognoza na prvom intervjuu, sledeća dva (prelimanarni i finalni) su protekla u najboljem redu, i eto, već skoro dve godine se bavim tim poslom.
Koliko je diploma fakulteta bila presudna da dobijete ovaj posao?
Konkretno za posao koji trenutno radim, diploma je imala najviše značaja u pogledu nivoa vladanja stranim jezicima, a znanje dva ili više stanih jezika je bilo imperativ. Naravno i činjenica o završenom fakultetu je verovatno tu njihovu odluku učinila lakšom. Sa druge strane, za to prvo radno iskustvo i činjenicu da sam dobio posao u struci, mogu da kažem da je diploma bila možda i od presudnog značaja, zajedno sa nizom drugih faktora koji su uvek uključeni u donošenje takvih odluka.
Magelanski pingvin na Foklandskim ostrvima
S obzirom da se radi o privatnom fakultetu, da li je taj podatak bio od značaja prilikom dobijanja posla?
Iz svog dosadšanjeg iskustva, mogu da kažem da se nikada nije postavljalo pitanje o kojoj vrsti fakulteta je reč. Kada je u pitanju posao u kojem više kandidata aplicira za isti posao, postoji niz kriterijuma, treninga, testova, kako psiholoških, tako i praktičnih i smatram da diploma ne odlučuje, već vas stavlja na ,,teren“ na kojem je konača odluka ipak bazirana na vašem ličnom načinu da pokažete svoje veštine u najboljem svetlu (gde do izražaja dolazi sve ono o čemu ste učili tokom studija).
Majmun u prirodnom staništu, Gibraltar
Da li Vam je učestvovanje u vannastavnim aktivnostima bilo „plus“ prilikom angažmana za posao?
Naravno! Učestvovanje u takvim aktivnostima je fenomenalan „ukras“ za prvi CV koji kandidat može da priloži za prvi posao. To kažem jer studiranje vam često onemogućuje da se ozbiljno posvetite nekoj profesiji, te su prva iskustva često bazirana na vannastavnim aktivnostima. Tako je bilo i u mom slučaju – apliciram za posao fotografa, u kom se radi u timu sa petnaest, nekada i više ljudi, i naravno da se traže osobine ,,timskog igrača“. Moje učestvovanje u organizaciju svih pomenutih sajmova, škola, trka o kojima sam ranije govorio… naravno da je bilo važno iskustvo i potvrda da sam dobar u timskom radu. Zanimljivo je da sam na fakultetu osvojio nagradu za najbolju amatersku fotografiju, pa eto još jedne interesantne stavke u mom CV-ju!
A koliko je bilo presudno to što ste učili dva strana jezika?
S obzirom na prirodu posla (rad sa ljudima iz svih krajeva sveta), poznavanje jezika je jako bitno, pre svega mislim na engleski, u slučaju već savladanog jezika. Uklapanje u takvu vrstu posla nije problem, a poznavanje više jezika vam čini život neuporedivo lakšim. Naravno, za one perspektivne, poznavanje jezika je uvek prečica ka uspehu. Što se mene lično tiče, mogu da kažem da sam platio cenu time što se nisam ozbiljno posvetio učenju jezika tokom studija, pa je taj proces uklapanja u takav posao bio pravi izazov. Ali eto, po sistemu ,,nemaš izbora“ sada mogu da kažem da tih problema nemam, bar što se tiče engleskog jezika. Što se španskog tiče, radio sam na jednom od brodova koji plovi obalama Južne Amerike (špansko govorno područje) i znanje španskog bi mi mnogo olakšalo posao. Bio sam veoma ljut na sebe jer nisam iskoristio šansu koju mi je fakultet omogućio i španski bar malo bolje savladao. Onu staru – nikad se ne zna kada će ti nešto zatrebati, očigledno nisam shvatio na vreme.
Foka na steni u Meksiku
Lanzarote, Kanarska ostrva
Da li biste nam opisali kako izgleda Vaš radni dan?
Posao fotografa je jako raznolik posao, veoma retko se dešava da provedemo više dana za redom radeći isto. Fotografisanje, štampanje, postavka slika na panele, postavka profesionalnih studija, nošenje kostima kako bi se doneo lokalni duh na fotografiju, prodaja fotografija… Kao bitnu delatnost izdvojio bih prodaju – foto-galerija (“Photo Gallery“) je deo broda gde se pored slika prodaju i magneti, razglednice, fotoaparati, dvogledi… To je mesto konstantne interakcije sa putnicima, čini jako važan deo uslužnog dela kruzera i rad na takvom mestu je veoma značajan za kvalitet usluge broda (hotela). Radeći u takvom okruženju, nikada nisam stekao utisak da sam se odrekao svoje profesije i, iako formalno ne radim u ,,turizmu“, smatram da je iskustvo stečeno na ovom radnom mestu neprocenjivo i da je i te kako povezano sa profesijom koju sam izabrao, a to je turizam.
Krivi toranj, Piza, Italija
Kako obično provodite slobodno vreme?
Posao koji radim donosi jednu ogromnu privilegiju, a to je putovanje! Svet bukvalno postaje globalno selo, nautičke milje se nižu brzo, i privilegija je posetiti sva ta mesta, države, upoznati sve brojne kulture, tradiciju i običaje… Tako da se trudim da slobodno vreme iskoristim ,,vršljajući“ po gradovima koje posećujemo. Takođe, kao zaljubljenik u prirodu, slobodno vreme često provodim fotografišući pejzaže kao i divlji svet. Takvih je fotografija bilo najviše na Aljasci, kao i Patagoniji, južnom delu Čilea i Argentine, a tu su i prelepi norveški fjordovi…
S obzirom da rad na kruzeru nije posao kojim se možete baviti ceo radni vek, da li razmišljate o tome čime ćete se baviti posle ovog posla?
Teže pitanje u ovom trenutku niste mogli postaviti! Činjenica je da ovaj posao nije nešto što se ne može raditi večno, pa se u skladu sa tim i moji planovi uglavnom svode na one kratkoročne, od ugovora – do ugovora. Povratak u Srbiju je izvestan nakon što odlučim da prestanem sa radom na brodu. A čime ću se baviti… Turizam je svakako na prvom mestu, jer je to profesija koju sam izabrao,međutim koji oblik, to je teško planirati (zavisni od situacije u zemlji, količini sredstava). Tako da se za sada ne bavim ovom vrstom planova! Ali onog trenutka kada se bude taj ,,poslednji ugovor“ približavao, naravno, rodiće se neki, novi planovi i nadam se da ću biti u stanju da pronađem kako da svoje iskustvo iskoristim na najbolji mogući način.
Šta biste preporučili sadašnjim i potencijalnim, budućim studentima našeg fakulteta?
Preporučio bih im da nauče da prepoznaju suštinu, kako bi na vreme usmerili svoje akrivnosti u pravom smeru. Takođe, preporučio bih im da maksimalno iskoriste svaku šansu da svoje veštine unaprede uključivanjem u vannastavnie aktivnosti i učestvovanjem u praktičnoj nastavi. Sticanje radnih navika i kontinuiteta je jako bitno. Naravno, kao najvažniju stavku bih izdvojio učenje stranih jezika – jezik je nešto što se ne može naučiti istog trenutka, pa toplo savetujem studentima da ne gube vreme, već od prve godine svoju pažnju usmere ka usavršavanju istih.
I za kraj, da li smo propustili da Vas pitamo nešto što smatrate važnim ili interesantnim da naši čitaoci znaju?
Biti ambiciozan ne znači samo imati planove, već i pokrenuti tok akcije kako bi se isti planovi dostigli. Ne treba bežati od onih poslova koji u određenom trenutku možda ne ispunjavaju ambicije, već je potrebno strpljivo čekati šansu.
Ilija u Rio de Žaneiru
Razgovor vodila Lora P. Petrović
